Stay Signed In
Do you want to access your site more quickly on this computer? Check this box, and your username and password will be remembered for two weeks. Click logout to turn this off.
Stay Safe
Do not check this box if you are using a public computer. You don't want anyone seeing your personal info or messing with your site.
ГЕOГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ, ГРАНИЦЕ И ВЕЛИЧИНА
Ћала се налази у најсевернијој општини у Банату, Нови Кнежевац, која заузима периферни североисточни део Војводине, односно Баната. Насеље се налази у делу општине где се територија Србије простире према Мађарској .
Општина Нови Кнежевац се према северу граничи са Мађарском, на североистоку са Румунијом, на југу са општином Чока, на западу са општином Кањижа. Територија општине Нови Кнежевац обухвата 11 насеља: Нови Кнежевац, Ђала, Српски Крстур, Банатско Аранђелово, Сигет, Рабе, Мајдан, Филић, Црна Бара и Подлокањ.
КЛИМАТСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ
Клима слична је климатским одликама Војводине, а последица је деловања многих фактора. Од климатских модификатора који утичу на климу интересантни су: локални положај, надморска висина, рељефне особине, педолошка структура земљишта, хидролошке и вегетационе особине. Овим наведеним особинама може се још придодати географска ширина, потом удаљеност од Атлантског океана и Средоземног мора, као и окруженост планинским венцима Карпата, Динарида и Алпа.
БИОГЕОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ
Еколошке, климатске и хидрографске промене које су се дешавале у прошлим временима, биле су од одлучујућег значаја за број и врсте биљног и животињског света. У последњих неколико векова велики значај на њега имао је и човек. Промене су посебно изражене код биљног света, где се појављује већи број биљних култура уместо пређашњих природних степа. Истовремено су настали потпуно нови еколошки услови, што је довело до појаве неких нових врста.
Према студијским истраживањима завода за заштиту природе и докумената о биодиверзитету Војводине са прегледом врста међународног значаја, овај део Панонске низије припада Понтском биогеографском региону – панонској провинцији (степски, шумо-степски и пешчарски екосистеми пешчара и лесних заравни и одређени број слатинастих екосистема).
Биљни и животињски свет на подручју Ђале је у великој мери деградиран и измењен под утицајем антропопгених фактора.
Подизањем насипа поред река, копањем канала, исушивањем мочвара, пре свега у ритовима као и разоравањем пространих површина знатно су измењени ранији еколошки услови. Простране површине под степском вегетацијом усупиле су место разноврсним културним биљкама. Нови еколошки услови утицали су и на промене животињског света, с тим што су неке врсте нестале док је бројност јединки других врста знатно смањена.
У погледу распростирања биљног и животињског света постоје две биогеографске целине. Једну чине ритови или алувијална раван а друга је површина лесне терасе.
Самоникле биљне врсте срећу се на заслањеним земљиштима, и најчешчће су заступљене ливадским травама. Највеће површине су под биљкама које су за човека од највећег значаја. Оне су заступљене житима, индустријским биљкама, поврћем, крмним биљем, виноградима и воћњацима.
Фонд дивљачи омогућује развој ловног туризма по коме су ловишта новокнежевачке општине позната. Заступљен је са врстама длакаве дивљачи од којих су најбројније срна, зец и лисица и пернате дивљачи.
Од пернате дивљачи јављају се фазан, препелица, јаребица, грлица, чапља, дивља патка и дивља гуска. Најатрактивнија дивљач јесте велика дропља која се преко целе године задржава на овом терену. Због малог броја јединки представља заштићену врсту. Животињски свет заступљен је и разноврсним рибама од којих се јављају шаран, кечига, тостолобик, сом, смуђ и друге рибе. Такође су заступљене разне врсте глодара, водоземаца и инсеката.
Тиса је једно од два преостала места на свету у чијем се муљевитом кориту развија ларва инсекта (Pаlingenia Longicauda) од домаћег становништва прозваног тиски цвет.
Представља најкрупнију једнодневницу, а преци ове врсте настали су пре 200 милиона година, када су водени инсекти почели освајати копно. Пре неколико деценија био је распрострањене по свим већим рекама у Европи и у Азији на Жутој реци. Данас је Тисa код Новог Кнежевца скоро једино уточиште ове врсте на свету где се тиски цвет масовно роји сваке године почетком лета.
